uzlazni

uzlazni, LINGV koji prema kraju raste ili ima veću intenzivnost u artikulaciji: u. dvoglasnik, diftong kojemu je slogotvornim sastojkom drugi dvoglasnički samoglasnik; u. naglasak, slogovni naglasak s najvećom visinom tona ili jačinom izgovora prema kraju sloga: u hrv. jeziku postoji dugouzlazni (odn. uzlazni: rúka) i kratkouzlazni (odn. spori: vòda).