ventil

ventil (njem. < lat.). ① TEHN zaporni organ koji otvara i zatvara prolaz kroz cjevovod, s usporednim (prolazni v.), ili s međusobno okomitim prirubnicima (kutni v.); sigurnosni v. služi za osiguranje od jako visokog tlaka, redukcijski v. za smanjivanje tlaka; u motorima s unutar. izgaranjem usisni v. regulira dovod goriva u cilindar, a ispušni v. odvod plinova preostalih nakon izgaranja; usp. zasun.