Nabatejci

Nabatejci, arap. narod, naseljen 5–4. st. pr. Kr. na području J od Mrtvoga mora oko Sinaja i uz SI obalu Crvenoga mora; nadzirali su karavansku trgovinu (začini, tamjan) između Arabije i Sredozemlja. O. 400. pr. Kr. osnovali državu s gl. gradom Petrom, koja je u 2. st. pr. Kr. postala moćna i do 80. pr. Kr. doprla do Damaska; u helenističko su doba na vrhuncu razvoja; u arhitekturi spojili asirsko-babilonsku i helenističku tradiciju; profinjeno lončarstvo. Za Trajana 106. njezin S dio pokorili Rimljani i pretvorili u provinciju Arabiju. Jezik sačuvanih spomenika je aramejski, s posebnim »nabatejskim« pismom.